Sofiero Kafferosteri gör Cafégo höghöjdskaffe
Sofiero Kafferosteri är de som ligger bakom märket Cafégo. Märket är nischat mot så kallat höghöjdskaffe där kaffebönor har odlats på kaffeplantager som ligger på minst meter över havet. Hemma i Sverige rostar Sofiero Kafferosteri bönorna och säljer de som hela bönor, malet kaffe eller i kaffekapslar.
Varför höghöjdskaffe?
Den tunnare luften och svalare temperaturen på hög höjd gör att kaffebönorna växer långsammare. Det gör att bönorna får en mer intensiv smak då processen för mognad tar längre tid. Höghöjdskaffe kallas med internationell klassificering för Strictly High Grown (SHG) och kriteriet är att det ska vara odlat på minst meter över havet.
Cafégo har minst 50% av kaffebönor som odlats på hög höjd i sina kaffeblandningar. På förpackningarna står det om det är meter, meter eller meter över havet.
3-pack hela bönor höghöjdskaffe, Cafégo från Sofiero Kafferosteri
Sofiero Kafferosteri under ledning av Jonas Scherp
När Jonas Scherp och några vänner träffades över en helg i början på var de överens om att något hänt med kvalitén på svenskt kaffe. Alla hade kopplingar till kaffebranschen på ett eller annat sätt och
ZAKUVAĆE NAM CENU KAFE OD NOVE GODINE: Cenovnici već spremni, evo koliko ćemo više plaćati omiljeni napitak u
Od Nove godine grama kafe u Srbiji biće skuplje u proseku za 40 do 50 dinara u zavisnosti od brenda, što znači da će je potrošači plaćati po cenama višim za 12 do 14 odsto. Kesica kafe kod nekih lokalnih trgovaca i malih proizvođača već je poskupela iako su novi cenovnici najavljeni za
Na berzama su cene kafe ove godine porasle za 70 odsto, a krajem novembra su dostigle najviši nivo u poslednjih 47 godina, zbog
očekivanja da će u dužem periodu ponuda biti manja od potražnje. Na poskupljenje je uticalo više faktora, a u velikoj meri vremenske
neprilike koje su smanjile rod u zemljama koje su najveći proizvođači - Brazil i Vijetnam. Takođe, pržionice širom sveta nastoje da obezbede zalihe uoči verovatnih nestašica, što je dodatno poguralo cene.
Foto: Printscreen
Mali proizvođači nisu mogli da izdrže pritisak i tokom poslednjih mesec dana već su podigli cene za oko 20 odsto. Prognize su da ćemo sledeće godine imati izuzetno visoke cene na svetskom tržištu, što će se najverovatnije odraziti i na stanje kod nas.
Manjih proizvođača kafe u Srbiji je ostal
Mat och dryck
Na osnovu različitih izvora Srbija se ubraja među zemlje sa visokim nivoom konzumacije kafe. Prosečan stanovnik Srbije godišnje popije oko četiri kilograma kafe, što je otprilike oko šoljica godišnje. Kafa koja se konzumira u Srbiji uglavnom dolazi iz zemalja Latinske Amerike, Afrike i Azije koje su i najveći proizvođači. Pravilnikom o kvalitetu kafe koji se primenjuje već dve godine, tržište kafe u Srbiji se promenilo tako što je povećana proizvodnja zamena za kafu. Ove podatke za Novu ekonomiju izneo je Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije.
Najviše kafe u Srbiju se uvozi iz Brazila, Kolumbije, Etiopije, Vijetnama i drugih zemalja koje se bave proizvodnjom kafe.
&#;Kafa je značajan deo srpske tradicije, a kultura pijenja kafe je duboko ukorenjena u svakodnevnom životu. Najviše se pije turska kafa, zatim espreso i druge vrste kafe, kao što su kapućino i late, posebno u urbanim sredinama. Na tržištu su prisutni visokokvalitetni brendovi kafe, a kafići često koriste specijalizovane mešavine i sveže mlevene kombinacije različitih zrna kafe&#;, kaže Bogunović.
Uvoz kafe, prema podacima Privredne komore S
.